Šekspir kao akademska opsesija
Davnog 23. aprila 1616. godine umro je jedan od najvećih genija svih vremena- Vilijam Šekspir. Četiri veka je prošlo, skoro pola milenijuma, a danas gotovo da nema osobe koja ne poznaje radnju Romea i Julije koja je oličenje snažne mladalačke ljubavi. Legendarni Hamlet je doživeo čak preko pedeset filmskih ekranizacija. A Šekspirove drame su igrane širom sveta i bezmalo da nema jezika na koji nisu prevedene. Izgleda da je poznati engleski dramski pisac, a Šekspirov savremenik, Ben Džonson, bio u pravu kada je rekao da Šekspir nije pisao samo u svome vremenu i za svoje vreme, već – za sva vremena (He was not of an age, but for all time!).
Ovaj dramaturg svetskog glasa rođen je 1564. god. u Stratfordu na Ejvonu od oca Džona Šekspira, zanatlije i preduzetnika, i majke Meri. Podaci o Šekspirovom životu su vrlo ubogi i šturi, te se dosta toga zasniva na pukim pretpostavkama i neutemeljenim teorijama. Smatra se da je završio osmogodišnju školu u Stratfordu. Kada je napunio 18 godina, oženio se Anom Hatavej koja je bila starija od njega osam godina. Ona mu je rodila troje dece, dve ćerke i sina koji je preminuo u svom detinjstvu.Šekspir je bio pametan, učen, malanholičan, sklon antici, strastven, čudan, podozriv, makijavelistički tip i još mnogo toga. To je ono što nam govori njegov trajno zanimljiv tekst nastao iz pera genija. Ali kakav je on bio kao osoba, to ne znamo i zbog neumitnosti takve sudbine, verovatno nikada nećemo ni saznati. O Vilovom životu se zna tek malo više od trenutka kada njegova karijera nakon napuštanja Stratforda i dolaska u London krene da ide uzbrdo nemogućom brzinom. Šekspirova pozorišna trupa ubrzo postaje jedna od najistaknutijih u zemlji.
Šekspir je bio srž renesansnog pozorišnog duha – dramski pisac, suvlasnik pozorišta, a obreo se i u manjim ulogama svojih sopstvenih kreacija. Njegovi komadi su se igrali u elizabetinskom pozorištu Engleske i predstavljali istinsku zabavu svojstvenu ljudima toga doba. A njegov kreativan i ujedno razborit um je iz godine u godinu nizao nikada više ponovljenu umetnost. Kralj Lir, Magbet, Romeo i Julija, Hamlet, Otelo, Mletački trgovac, San letnje noći samo su neki od dragulja njegovog raskošnog opusa koji broji 38 drama, 154 soneta i 2 poeme. Premda ga mnogi znaju samo kao pisca briljantnih drama, on je bio čovek velikog pesničkog dara koji je napisao najlepše sonete na engleskom jeziku protkane istinskom mudrošću i složenim estetskim doživljajima lepote jezika i stila.
Međutim, apropo nedostatka univerzitetskog obrazovanja i uglednog porekla, neretko se mogu čuti neumesne tvrdnje da Šekspir nije pisac dela koja mu se pripisuju. Kao mogući autori često se navode Fransis Bejkon, Kristofer Marlou, pa čak u nekim teorijama i kraljica Elizabeta. Ali nijedna ova teza nije dokazana, već naprotiv, ovakva beslovesna uverenja uglavnom bivaju demantovana svakojakim argumentima od kojih je najjači taj da je Šekspir bio naširoko poznata figura umnogome popularnog elizabetinskog pozorišta.
Istina je da je mnogo šta suštinski značajno u vezi sa Vilijamom Šekspirom ostalo zakopano u njegovom sada već tako dalekom vremenu. Ali nama je ostalo ono najvažnije, a to je bezvremeno nasleđe od gotovo milion reči jezgrovitog i nenadmašnog teksta. Šekspir živi i danas, kako kroz svoje majstorske stihove blankversa, tako i kroz druge pisce koji su se u potonjim vekovima često oslanjali na Barda, kako se svako malo Šekspir naziva, na njegovo neprevaziđeno stvaralaštvo puno nezaobilaznih pitanja i neprolaznih istina koje su osnova ljudskog postojanja.
Piše: Ivana Radivojević, master profesor engleskog jezika i književnosti
